U fokusu - Srbija

MMF: Srpska ekonomija se izborila sa globalnim udarima na impresivan način

Mekgetigen je, govoreći o planovima za Ekspo 2027., rekao za RTS da je Srbija imala mnogo javnih ulaganja i da se to poklopilo sa smanjenjem javnog duga.

Takođe kaže da se inflacija smanjuje i da je to posledica čvrste politike Narodne banke Srbije.

Misija MMF predvođena Donaldom Mekgetigenom sutra započinje razgovore sa NBS i Vladom Srbije o trećoj reviziji aranžmana koji Srbija ima sa Fondom, a razgovaraće se o izdacima iz budžeta za kapitalne investicije, ali i o reformama u državnim preduzećima, kao što su EPS i Srbijagas.

„Ako bi trebalo da odaberem jednu reč koja bi najbolje opisala srpsku ekonomiju, izabrao bih istu kao (glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju) Ivailo Izvorski - otporna. Srpsku ekonomiju tako vidim. Sa nedavnim globalnim udarima izborila se na impresivan način”, rekao je Mekgetigen.

Rezerve na rekordno visokom nivou

Istakao je da se rast nastavlja, dok se inflacija smanjuje, a javni dug je ispod 60 procenata bruto domaćeg proizvoda i opada i dalje.

„Rezerve su na rekordno visokom nivou. Sve ovo govori u prilog jakim makroekonomskim pokazateljima i otpornosti srpske ekonomije”, naveo je šef Misije MMF.

Kaže da je pred Srbijom izazov da tako nastavi

„Nastavite sa jačanjem makroekonomske stabilnosti i da imate jak održivi rast. Za to nije potrebna samo makroekonomska stabilnost, već i rešavanje dubljih, fundamentalnih strateških pitanja. Ovo će pomoći da se stvori jak, održiv, inkluzivni i ekološki rast”, naveo je Mekgetigen.

Kaže da je prisustvo stranih direktnih investicija veliko u Srbiji i smatra da su one jake i različite, ali da su pre svega otporne.

„Za to su zaslužne čvrsta makroekonomska politika, makroekonomska stabilnost i izuzetan geografski položaj Srbije. Ne vidim da strane direktne investicije počinju da se usporavaju zbog usporenijeg rasta u Evropi. Zapravo, poslednjih godina su u tom smislu postignuti rekordni rezultati uprkos usporenijem evropskom rastu”, rekao je Mekgetigen.

Kako kaže, u MMF u svojim poslednjim ekonomskim projekcijama na globalnom nivou očekuju oporavak Evrope, što bi u najmanju ruku trebalo da pomogne Srbiji u pogledu direktnih stranih investicija.

Potrebno je dobro upravljati javnim ulaganjima

Na pitanje novinara da prokomentariše to što srpske vlasti planiraju da investiraju više od 17 milijardi evra u naredne četiri godine, u Ekspo 2027. i da li smatra da je to rizično kad je reč o javnom dugu jer na tržištu nema jeftinog novca, Mekgetigen je rekao da javna ulaganja svakako smatra visokim, jakim i spojivim sa stanjem javnog duga i čvrstim javnim finansijama.

„Ako se osvrnemo na nekoliko poslednjih godina, Srbija je imala mnogo javnih ulaganja, a to se poklopilo sa smanjenjem javnog duga, stabilnim javnim finansijama i dobrim izgledima za održivost javnog duga. Razlog za to je što se ovo investiranje sprovodi u kontekstu čvrstog fiskalnog upravljanja i, posebno, jake kontrole nad izdvajanjima za penzije i plate, što je veoma skupo. Zato smatramo da je potrebno voditi računa o tim velikim investicijama i velikim izdvajanjima, kao i da se treba strogo pridržavati novih fiskalnih pravila. Takođe je potrebno dobro upravljati javnim ulaganjima i paziti da budu pažljivo odabrana”, rekao je Mekgetigen.

Ako tako bude, dodaje, uz dalji razvoj javnih ulaganja, to će dodatno osnažiti javne finansije.

Kaže da će to dalje ojačati infrastrukturu zemlje i snažno podstaći stabilan održivi rast.

Inflacija se smanjuje

Na pitanje kako komentariše to što neki srpski ekonomski stručnjaci smatraju da je vreme za relaksiranje monetarne politike i smanjenje kamata, Mekgetigen je rekao:

„Inflacija se svakako smanjuje, vidimo to poslednjih meseci. To je posledica čvrste monetarne politike Narodne banke Srbije. To je i znak da inflatorni udari u svetu slabe. Ali, prerano je proglasiti pobedu nad inflacijom. Pre smanjenja stopa, potrebni su jasni znaci da se inflacija obuzdava na bezbedan način”.

Ističe da to znači da treba budno motriti na inflatorna očekivanja i obezbediti da to smanjenje čvrsto kontroliše Narodna banka Srbije.

„Paziti da ukupna inflacija nastavi da se smanjuje, baš kao i bazna, i voditi računa o širem razvoju, kao što su tržište rada i rast ličnih dohodaka, kako bi oni pratili trajno smanjenje inflacije. Kada sve to bude u redu i ako se vodi računa o inflaciji, može se razmišljati o smanjenju kamatnih stopa”, naveo je Mekgetigen, prenosi Sputnjik.